121. године – Рођен је римски филозоф и цар Марко Аурелије Антоније. Током ратних похода у Европи и Азији водио је белешке које су објављене после његове смрти под насловом “Самом себи”.

1532. године – У походу на Беч, турска војска, под командом султана Сулејмана II ушла је у Мађарску.

1607. године – Капетан Џон Смит довео је у Кејп Хенри у Вирџинији прве колонисте који су основали прво стално британско насеље у Америци.

1711. године – Рођен је британски филозоф шкотског порекла Дејвид Хјум, претеча класичних енглеских економиста и аутор квантитативне теорије новца. Најзначајнија дела: “Расправа о људској природи”, “Филозофски оглед о људском разуму”.

1798. године – Рођен је француски сликар Ежен Делакроа, представник романтизма у француском сликарству. Илустровао је Гетеовог “Фауста” и написао “Дневник” у којем је изложио запажања о уметности (“Дантеова барка”, “Улазак крсташа у Цариград”, “На барикадама 28. јула 1830”).

1812. године – Рођен је немачки индустријалац Алфред Круп, који је први почео правити топове од ливеног челика и врло брзо стекао монопол у снабдевању оружјем већег броја европских земаља. Концерн “Круп” био је главни снабдевач оружјем Немачке у Првом и Другом светском рату. Међународни војни суд у Нирнбергу осудио је 1948. године Круповог потомка на 12 година затвора и конфискацију имовине.

1828. године – Русија је објавила рат Турској у знак подршке Грчкој у борби за независност.

1894. године – У Александрији, у Египту рођен је Рудолф Хес, нацистички лидер и Хитлеров заменик. На суђењу у Нирнбергу 1946. године осуђен је на доживотну робију због ратних злочина. У августу 1987. године извршио је самоубиство у затвору Шпандау.

1904. године – Умро је српски математичар Димитрије Нешић, професор на Великој школи у Београду, члан Српске краљевске академије и министар просвете 1894. године. Увео је закон о метарским мерама у Србији.

1910. године – Рођен је књижевник Меша Селимовић, члан Српске академије наука и уметности. Писао је романе међу којима су најпознатији: “Дервиш и смрт”, “Тишина”, “Тврђава”, али и приповетке, есеје и филмске сценарије.

1915. године – Италија је тајно потписала Лондонски уговор с Великом Британијом, Русијом и Француском и прешла у Првом светском рату на страну сила Антанте уз обећање да ће добити Тирол, Трст, Горицу, Истру, делове Далмације и Албаније.

1931. године – Умро је српски глумац и редитељ Милорад Гавриловић, управник Народног позоришта у Београду, један од најдаровитијих и најобразованијих глумаца у то време.

1937. године – Да би помогли генералу Франку у време шпанског грађанског рата, Хитлерови авиони бомбардовали су шпански град Герника. Разарање овог града инспирисало је Пикаса да наслика чувену “Гернику”, апокалиптични приказ грађанског рата.

1942. године – У највећој несрећи у историји рударства, у кинеском руднику угља у Бенксију, тада под окупацијом Јапана, погинуло је најмање 1.540 људи.

1945. године – Ухапшен је маршал Хенри Филип Петен, шеф француског колаборационистичког режима са седиштем у Вишију у Другом светском рату. Осуђен је на смрт због издаје, али му је због ранијих заслуга и старости казна преиначена у доживотну робију.

1954. године – У Женеви је почела конференција о Индокини којом је окончана француска доминација у том делу света. САД нису прихватиле резултате скупа па је у јуну 1954. године диктатор Нго Дин Дијем, уз подршку САД, постао премијер Јужног Вијетнама.

1962. године – Британија је лансирала први сателит Ариел I.

1964. године – Тангањика, Занзибар и Пемба су основале Уједињену Републику Тангањике и Занзибара, која је 29. октобра 1964. године променила назив у Танзанија.

1984. године – Умро је амерички џез музичар и вођа оркестра Вилијам “Каунт” Бејзи. Чланови његовог оркестра (1937) били су и трубач Бак Клејтон и певачица Били Холидеј.

1986. године – Експлодирао је четврти блок нуклеарне централе у Чернобиљу у Украјини. Радиоактивни облаци прекрили су готово целу Европу, а последице, ове до сада највеће нуклеарне катастрофе, још увек се испитују. Нуклеарна централа трајно је затворена 15. децембра 2000. године.

1994. године – У Јужној Африци су одржани први избори, на којима су учествовали и црнци и белци, и који су означили крај режима апартхејда.

1999. године – Током ваздушних удара НАТО на СР Југославију, Европска унија је забранила улазак у земље чланице Уније председнику СРЈ Слободану Милошевићу, члановима његове породице, високим званичницима СРЈ и Србије и увела ембарго на увоз нафте.

2003. године – На заседању Комисије УН за људска права озваничен је крај мандата специјалног изасланика за људска права у Србији и Црној Гори.

2005. године – Сирија је у потпуности повукла своје трупе из Либана, после готово три деценије војног присуства у тој земљи.

2005. године – Парагвајски писац Роа Бастос, једна од централних личности у латиноамеричкој књижевности, преминуо је у 88. години. За књигу “Ја, врховни” (1974) добио је Сервантесову награду (1989).

2011. године – Чилеански песник Гонзало Рохас, преминуо је у 94. години у Сантјагу. Међу његовим најпознатијим делима су књиге поезије “Несрећа човека” (1948), “Против смрти” (1964) и “Тама” (1967). Рохас је 2003. године добио највеће књижевно признање на шпанском говорном подручју, награду “Сервантес”. Добитник је више награда за књижевност, укључујући и Награду Сервантес, чилеанску Националну награду за књижевност, Награду краљице Софије за Иберијско-америчко песништво, мексичку Октавио Паз награду.

2012. године – Бивши Либеријски предсједник Чарлс Тејлор проглашен је кривим за ратне злочине и злочине против човечности током грађанског рата у Сијера Леонеу од 1991. до 2002. године. Тејлор је први бивши шеф неке државе осуђен пред Међународним судом. Ухапшен је 2006. године, а његово суђење завршено је 2011. године.


(Едукација)