Свједоци смо да дјеца у данашње вријеме све мање и све теже читају и разумију прочитано. Да бисмо проблем што успјешније ријешили, потребно је да се донекле позабавимо узроцима, како бисмо нашли адекватна рјешења. Ово није само проблем предмета Српски језик и књижевност, он се протеже у сваки други предмет и сегмент живота, јер свуда је потребно знати правилно прочитати, разумјети и напи- сати.
 
Мотивација

Прије свега, потребно је личним примјером показати љубав према читању (јер дјеца копирају шта радимо, не шта причамо), а затим и стално понављати заједно са дјететом зашто нам је читање важно? 1. Побољшава концентрацију и меморију
2. Богатимо свој рјечник, учимо значења ријечи и појмова
3. Развијамо машту
4. Развијамо критичко и логичко размишљање
5. Развијамо саосјећање и толеранцију (улазимо у туђе мисли и осјећања и упознајемо могућ унутрашњи човјеков свијет; повезујемо узроке и посљедице)
6. Аутоматски усвајамо правопис
7. Развијамо свој лични укус и стил
8. Побољшавамо вјештину изражавања (усмено и писмено)
9. Опуштамо се и смањујемо стрес
10. Путујемо у друге свјетове, живимо још многим животима и креирамо свој.
 
Како да дијете (успјешно) прочита лектиру

Забраните коришћење телефона и игрица на компјутеру обавезно док се чита књига (нема шансе да се фокусира и на најзанимљивију књигу уз телефон); ако је могуће обезбиједити дјетету миран кутак и вријеме за читање.
Дајте дјетету неки изазов при читању (истраживачки задатак – шта је примијетило, које појаве или описи су слични/различити у односу на данас, какви су ликови, које особине примјећују по којим поступцима, питајте дијете да вам отворено каже шта мисли о дјелу (чак и ако је досадно, смор), којим аргументима доказује, ако му се свиђа, зашто; да ли нешто из књиге може да примијени у свом животу; изазвати га да сазна нешто о писцу- да ли ти знаш је ли му то право име итд…)

Ако је лектира неприлагођена узрасту, а има их, слободно нека погледа и филм, или прочита неке критике на интернету што ће му помоћи у разумијевању контекста. Али, нека НЕ ПРЕПИСУЈЕ са интернета јер кад-тад ће му то (знање без покрића) доћи главе!

Можда дијете има проблем са читањем, неки облик дислексије, и зато изражава бунт при сваком читању. Онда му треба допустити да одслуша аудио-књигу. Неко чак боље памти тако. Ако је дијете млађе, може му и родитељ читати или старији брат или сестра. Ако је драма у питању, могу направити заједно кратак аудио-снимак, па после слушати сами себе! То им је забавно и као игра, а и да чују и осјете како се изражавају. На почетку читања, задајте дјетету да извуче биљешке, да запише шта га је одушевило, оставило утисак, или шта уопште није разумјело. Нека увијек буде слободно да пита! Најважније – НИПОШТО немојте ЧИТАТИ књигу УМЈЕСТО вашег дјетета, јер иако можда добије(те) 5, све оно што се читањем развија- ускратили сте му! Баш као што нисте могли умјесто њега да ходате, трчите, једете, гутате, да би се оно развило и осамосталило - тако мора и читањем да развије одређене функције у мозгу – концентрацију, правопис, богаћење рјечника, развијање критичког мишљења, уочавање, маштање итд. Било би лијепо да га послије лектире наградите књигом или стрипом по његовом избору и жељи, а наставницима препоручујем да бар једном у полугодишту имају час где дјеца препоручују вршњацима омиљене књиге, да их представе на који начин желе - могу нацртати плакат, направити трејлер, презентацију, или само испричати нешто о књизи, комбиновати са музиком, како год желе’’, објашњава Ивана Митић, професор српске књижевности и језика.

Направите табеларни приказ за тај разред (или за једну календарску годину), може у различитим бојама: редни број, име писца, назив дела, имена главних ликова и оцјену којом дијете оцјењује књигу, као и коме би препоручило или коме не би препоручило – ставити  негде на видљиво мјесто – на хамеру, листу од блока, обичном листу из велике свеске. Наставници – у учионици, дјеца – код куће, у дечјој соби или било где на видику где борави често. Може и на фрижидеру.

Бенефити: Биће му стално пред очима и лакше ће запамтити, а биће и задовољно собом кад види колико је прочитало књига на годишњем нивоу. На крају прочитане књиге, питајте га на необичан начин, на пример, да вам опише књигу у пет ријечи, или какав би се филм могао направити, или игрица.
 
Могућности су бескрајне!

Ово је тек први слој читања, темељ – унутрашња мотивација. Касније је потребно приступити озбиљно-неозбиљној обради и анализи дјела, о чему можда неком другом приликом. Надам се да су и ове смјернице неком од помоћи’’, истиче на крају професорица Ивана Митић.