Породицу најприје чини њено емотивно језгро - љубав између родитеља и дјетета, али је дигитална револуција донијела многе промјене које на различите начине утичу на породични живот. Зато смо истражили колико млади родитељи у свакодневни живот уносе дигитално и како се у свему томе сналазе са дјецом.

Тако нам је једна мама рекла да са својом малом ћерком вријеме проводи најприје у неким другим активностима, а дигитално у цијелу причу уноси у што мањој мјери, јер сматра да дјецу до три године треба што мање излагати уређајима.



“Искра и ја обично учимо практичне ствари, јер она тако наводи игру - откључавање, брисање, обување, усисавање и слично. Између тога свирамо, сликамо и цртамо, играмо, учимо мало да читамо, слажемо слагалице, бринемо се о лутки, шетамо и тако. Телефон, телевизор и лап-топ познаје као апарате и као средства са којих потиче музика, али не и покретна слика”, рекла је Маријана.

Неки сматрају да свијет дигиталног није најбоља идеја када су дјеца мала, па умјесто тога настоје да са дјецом проведу више времена напољу и сами креирају интерактивне ситуације.

“Дневно, због посла, на друштвеним мрежама проведем неколико сати. Број сензација које ме нападну са екрана је огроман. Управо из тог разлога, али и чињенице да знам шта је мене као клинку радовало, својој ћерки за четири године ниједном нисам ставила таблет у руке, а телефон је држала три пута, да погледа фотографије са мора. Када је тражила да га узме и четврти пут, схватила сам колико се дијете лако “навуче” на технологију. Наравно, ако му дозволиш. Код куће боји, црта и игра се. Не би ме чинило поносном да са четири године умије сама да оде на апликацију рецимо јутјуба и нађе шта жели. Мене поносном чини када узме сликовницу и прави се да је сама чита, измишљајући свој текст. Не схватам уопште због чега се води полемика везана за технологију. Јасно је као дан шта је здраво, а шта може да доведе до зависности због које дијете више неће на ноши да буде без таблета у руци”, истиче наша суграђанка Вера.

Постоје и породице гдје је дигитално апсолутно прихваћено и постало је дио сваког сегмента живота, наравно, уз свијест о потенцијалним опасностима али и предностима за учење које доноси свијет интернета, апликација и разних паметних уређаја.



“Мислим да је данас просто немогуће одвојити дигитално од аналогног, а мислим и да није ни потребно, јер “дигитално" обогаћује наше животе на сто начина. Наш петогодишњи син Филип обожава Лего коцкице и све сличне градитељске играчке, обожава књиге, нарочито оне о животињама, обожава да вријеме проводимо по парковима и игралиштима и понекад је баш тешко одвојити га од другара у вртићу и одвести кући. Наравно, исто тако обожава и јутјуб. Често га ухватимо како гледа клипове о Лего сетовима и планира шта ћемо му купити следеће. Ми, његови родитељи, зависни од својих телефона и друштвених мрежа, схватамо одлично и све ризике претјеривања у било чему, па и у дигиталном свијету, па покушавамо да Филипу усадимо разумијевање технологије као нечега што нам унапређује свакодневицу, а не као чисту забаву. У последње вријеме се кроз игру полако бавимо и алгоритамским размишљањем кроз једноставно програмирање кретања робота. Иначе, фасциниран је и мојим паметним сатовима и наруквицама и не пропусти прилику да чачка и кликће и тражи да му купим једну како бисмо могли да се такмичимо ко ће моћи више да пређе корака дневно”, каже Никола који се бави програмирањем и који је сада често принуђен да ради од куће.

Каква год била ваша одлука кад је ријеч о “дозирању” дигиталног, треба увијек имати у виду будућност, у којој нас по свему судећи, чека још бржа промјена и нове могућности. Зато је на нама да заједно са дјецом учимо кроз заједничке активности у онлајн и офлајн свијету. Важно је да их упознајемо са свијетом апликација и разноврсних елетронских уређаја, како би касније и без наше помоћи знали да пронађу равнотежу која им прија тако да не проведу превише времена онлајн, али да такође буду у току са најновијим достигнућима које могу да им помогну у образовању, каријери, игри и забави.

Семберија инфо - Љ. Божић