Нека хуманост буде водиља нашег друштва
Црвени крст није социјална установа. Мисија Црвеног кртста је да пружа помоћ угроженим у случају ратних сукоба, природних, еколошких или других несрећа, спасава угрожене животе и здравље људи, шири знања о међународном хуманитарном праву и превентивно дјелује и просвјећује грађане у области здравствене и социјалне заштите, те унапређује хуманитарне вриједности у друштву. Дакле, у сукобима и несрећама, ту је да пружи помоћ у миру и благостању и да превентивно дјелује како до њих не би дошло. Градска организација Црвеног крста броји 120 волонтера, од којих је највише ученика основних и средњих школа. Како је за „Семберија инфо“ потврдио генерални секретар бијељинског Црвеног крста Александар Савић, до сада се највећи број захтјева грађана односио на помоћ у храни, хигијенским пакетима и гардероби.
-С обзиром да смо у посљедње вријеме настојали, а у томе смо кроз бројне активности и успјели, информисали смо грађане да се рад Црвеног крста не односи само на помоћ у пакетима, него и услузи, тако да нас грађани позивају за разне видове помоћи, а посебно кад је ријеч о старијим.
Имате ли подршку установа, институција, привредних субјеката и других који би могли помоћи у раду Црвеног крста?
-Сарадња са локалним институцијама је нешто без чега Црвени крст не може функционисати. База података Центра за социјални рад, њихова савјетодавна функција, чак и финансијска подршка у пројектима је нешто што нам олакшава рад. Такође, Градска управа је у сваком смислу подршка нашој организацији. Узимајући у обзир и чињеницу да је градоначелник љекар и да препознаје наше идеје и визије, имамо апсолутну подршку, како финансијско материјалну, тако и моралну. Недавно смо имали и државно такмичење у пружању прве помоћи, а у томе смо имали логистичку подршку Цивилне заштите РС, Службе за трансфузиологију, Ватрогасне јединице, Дома здравља и Одсјека за цивилну заштиту, који су својим људством и материјално техничком опремом, допринијели да сценарији на полигонима изгледају што реалистичније. Привредни субјекти имају разумијевања за велики број активности и акција које проводимо, чак и на начин да нас позову без претходног захтјева и питају како нам могу помоћи. Оно што морам истаћи је један гест који заслужује посебну пажњу. Наиме, примили смо позив власника компаније ,,SteCo’’ који је изразио жељу да нам помогне у пројекту, а тиче се превоза дјеце са потешкоћама у развоју, те нам је уплаћено 5.000 КМ које смо искористили да оспособимо још једно возило које смо добили од Болнице „Свети врачеви“. Захваљујући овој помоћи, вршимо услугу превоза за сву дјецу кориснике Дневног центра. Ово је изузетан примјер сарадње институција, привредника и Црвеног крста гдје је Центар за социјални рад обезбиједио средства за возача и асистента, Болница „Свети врачеви“ донирала возило, компанија ,,SteCo’’ финансијска средства да то возило ставимо у функцију и, наравно, Црвени крст Бијељина да врши услугу превоза.
Шта Вас мотивише, шта сте учинили од времена именовања за секретара и шта је актуелно у Црвеном крсту?
-Мотивацију за овакав посао није тешко наћи. Ко има имало емпатије, осјећања и друштвене одговорности може у себи наћи мотив. С обзиром да су ми оба родитеља социјални радници, социјална тема је често била присутна у кући, те сам на тај начин уз њих и васпитан, а то је заштити нејаког, помоћи сиромашном, поштовати старијег и у свему томе сачувати човјеково достојанство. Многе акције које проводимо не објављујемо, не снимамо и не фотографишемо, управо из разлога чувања достојанства корисника. Рецимо, у августу смо подијелили 10 шпорета на чврсто гориво ,,Алфа-плам’’ корисницима који се налазе на мигрантској рути. Циљ овог пројекта, под називом „Зимска помоћ“, је смањити тензије становника у потреби који станују на мигрантској рути. Оно чиме се желимо јавно похвалити је да смо од марта ове године запослили шест нових особа по разним пројектима, а један од пројеката на који смо посебно поносни је превоз дјеце са потешкоћама у развоју који су корисници Дневног центра. На том пројекту су запослена два возача и два асистента, који свакодневно врше превоз дјеце од Дневног центра до школе, од школе до куће и обрнуто. Осим превоза ми са том дјецом радимо и радионице, између осталог, обуку прве помоћи. На недавно одржаном такмичењу, имали смо екипу од шест чланова, дјеце из Дневног центра, који су показали изузетне вјештине у пружању прве помоћи. У мају смо започели акцију под називом „ПОЕНТИРАЈ“, а циљ је прикупити средства за оспособљавање школских дворишта у рекреативном смислу. До сада су оспособљене школе „Свети Сава“, „Вук Караџић“, Гимназија „Филип Вишњић“ и Техничка школа „Михајло Пупин“. Током распуста сам, и када ме пут не наводи крај школе, пролазио да видим пуно школско двориште, и ДА видио сам. Ја потичем из генерације која је расла на школским двориштима и када их видим запуштене, не могу бити равнодушан. Акцију смо паузирали током распуста и са новом школском годином настављамо са прикупљањем средстава. Нећемо стати док год не будемо чули дјечију грају и видјели лопту на сваком школском терену. Такође, активност народне кухиње и даље функционише беспрекорно. Око 280 оброка се спрема и доставља сваки дан, уназад 12 година. На наш захтјев Градска управа нам је уступила електрично возило за превоз лица са инвалидитетом које је у функцији већ четири мјесеца. Ова услуга функционише на бази такси услуге, позивом на број корисник заказује термин, а возило долази по њега и вози га на жељену адресу. Неким корисницима штедимо вријеме тако што обављамо куповину за њих, плаћамо рачуне, купујемо лијекове и друге намирнице које су им потребне, а за које није потребно лично присуство за куповину. Иначе, наши волонтери, прваци у пружању прве помоћи, ове године су први пут укључени у санитетску пратњу на једнодневним излетима основних школа, а ова акција је добила похвале у скоро свим школама, поготово на савјетима родитеља.
Недавно сте били домаћини Државног такмичења у пружању прве помоћи.
-Били смо домаћини јубиларног, 20. Државног такмичења у пружању прве помоћи, што је био изузетно захтјеван задатак. На такмичењу је било око 240 учесника, 66 такмичара, 11 екипа, 30 судија, 35 глумаца, 12 шминкера, 50 волонтера у логистици, те велики број гостију. Организација је прошла на високом нивоу, положили смо тежак испит у организацији и задали тежак задатак сљедећем домаћину. На 11 полигона, шест радних и пет релаксационих такмичара, показали су вјештине знања у пружању прве помоћи на разним реалистично приказаним сценаријима. По први пут направљено је тематско такмичење да је Семберију захватио снажан земљотрес, те да су све спасилачке екипе на терену и позивају Црвени крст у помоћ. Од скакања у ватрогасни душек са крова зграде, до удеса аутобуса и камиона, паљења зграде, извлачења из рушевина, грађани Бијељине су могли видјети едукативне полигоне гдје су такмичари учили знаковни језик, такмичили се у квизу опште културе, пратили показну вјежбу РУ Цивилне заштите спуштања са крова Центра за културу, учили о добровољном давалаштву крви, као и упознавању опасности од мина. Све то, у организацији мале групе запослених из бараке у Нушићевој 22, гдје су просторије Црвеног крста.
Планови за даље активности?
-Пројекат који је на пола пута до реализације је деинституционализација особа са инвалидитетом. Ријеч је о споразуму који су потписали Градска управа, Црвени крст Бијељина и организације „Сумеро“ из Сарајева, а тиче се живота у заједници уз асистенцију, гдје ће Град уступити стамбену јединицу Црвеном крсту који ће уз помоћ Центра за социјални, рад смјестити три особе са инвалидитетом и радити са њима на социјализацији и помоћу у становању у заједници и тиме спријечити одлазак у институцију. Сљедећи велики пројекат који нас очекује је крајем године и то је пројекат Кућна њега. Ријеч је о њези старијих лица која живе сама и која нису у могућности бринути сама о себи. Свједоци смо одлива становништва, нажалост младог, а старије особе тешко напуштају своје домове. Живјети сам у касним годинама веома је тешко. На седмичном нивоу добијамо позив или посјету у нашим канцеларијама, гдје нам корисници, или њихови сродници траже услугу помоћи у кући. Бијељина, нажалост, има потребу за оваквим видом пружања услуге, много је старијих лица која живе сама и којима је потребна помоћ, па макар и разговор. На овом пројекту планирамо запослити седам особа.
Какве услове за рад имају волонтери и запослени у Црвеном крсту у Бијељини?
-Оно што је нама потребно као помоћ, свакако је рјешавање питања просторија. Црвени крст Бијељина се од осамдесетих година налази у баракама које су направљене као привремени објекат и до данас ништа није промијењено. Просторије нису условне за провођење ни мањег дијела наведених активности. Након много година молби, захтјева, иницијатива, пројеката и обећања, ове године смо на добром путу да ријешимо ово, можда и најважније питање. Кров објекта је направљен од азбестних плоча, гријање је на ТА пећи које садрже стаклену вуну, просторије су плављене и у првој и другој поплави, столарија и подови су из осамдесетих година, а на све то смо једина организација Црвенох крста у Српској која плаћа закупнину. Ако ћемо окупљати омладину, радити на просвјећивању хуманих вриједности, подстицати добре волонтере у њиховом раду и креативности, обучавати и унапређивати екипе за прву помоћ, то дефинитивно не можемо у оваквим условима. Предстојећу зиму овдје дочекати не смијемо, а градоначелник је обећао ријешити овај проблем и ми вјерујемо да ће то обећање и испунити.
Ваша порука грађанима?
-За крај желим да истакнем колико је хуманост важна, колико је важно да бринемо једни о другима. Без обзира на наше различитости хуманост је та која нас повезује и чини нас бољим људима. Помоћ и подршка другима, чини нас богатијим и испуњенијим. Иако се често суочавамо са сопственим изазовима и недаћама, наша способност да се удружимо и пружимо помоћ онима којима је потребна, чини нас јаким. Хвала свима који су већ допринијели хуманитарним напорима Црвеног крста и позивам све грађане да се придруже овој хуманој мисији. Нека хуманост буде водиља нашег друштва, јер само заједно можемо изградити бољу будућност за све нас!
Семберија инфо
-С обзиром да смо у посљедње вријеме настојали, а у томе смо кроз бројне активности и успјели, информисали смо грађане да се рад Црвеног крста не односи само на помоћ у пакетима, него и услузи, тако да нас грађани позивају за разне видове помоћи, а посебно кад је ријеч о старијим.
Имате ли подршку установа, институција, привредних субјеката и других који би могли помоћи у раду Црвеног крста?
-Сарадња са локалним институцијама је нешто без чега Црвени крст не може функционисати. База података Центра за социјални рад, њихова савјетодавна функција, чак и финансијска подршка у пројектима је нешто што нам олакшава рад. Такође, Градска управа је у сваком смислу подршка нашој организацији. Узимајући у обзир и чињеницу да је градоначелник љекар и да препознаје наше идеје и визије, имамо апсолутну подршку, како финансијско материјалну, тако и моралну. Недавно смо имали и државно такмичење у пружању прве помоћи, а у томе смо имали логистичку подршку Цивилне заштите РС, Службе за трансфузиологију, Ватрогасне јединице, Дома здравља и Одсјека за цивилну заштиту, који су својим људством и материјално техничком опремом, допринијели да сценарији на полигонима изгледају што реалистичније. Привредни субјекти имају разумијевања за велики број активности и акција које проводимо, чак и на начин да нас позову без претходног захтјева и питају како нам могу помоћи. Оно што морам истаћи је један гест који заслужује посебну пажњу. Наиме, примили смо позив власника компаније ,,SteCo’’ који је изразио жељу да нам помогне у пројекту, а тиче се превоза дјеце са потешкоћама у развоју, те нам је уплаћено 5.000 КМ које смо искористили да оспособимо још једно возило које смо добили од Болнице „Свети врачеви“. Захваљујући овој помоћи, вршимо услугу превоза за сву дјецу кориснике Дневног центра. Ово је изузетан примјер сарадње институција, привредника и Црвеног крста гдје је Центар за социјални рад обезбиједио средства за возача и асистента, Болница „Свети врачеви“ донирала возило, компанија ,,SteCo’’ финансијска средства да то возило ставимо у функцију и, наравно, Црвени крст Бијељина да врши услугу превоза.
Шта Вас мотивише, шта сте учинили од времена именовања за секретара и шта је актуелно у Црвеном крсту?
-Мотивацију за овакав посао није тешко наћи. Ко има имало емпатије, осјећања и друштвене одговорности може у себи наћи мотив. С обзиром да су ми оба родитеља социјални радници, социјална тема је често била присутна у кући, те сам на тај начин уз њих и васпитан, а то је заштити нејаког, помоћи сиромашном, поштовати старијег и у свему томе сачувати човјеково достојанство. Многе акције које проводимо не објављујемо, не снимамо и не фотографишемо, управо из разлога чувања достојанства корисника. Рецимо, у августу смо подијелили 10 шпорета на чврсто гориво ,,Алфа-плам’’ корисницима који се налазе на мигрантској рути. Циљ овог пројекта, под називом „Зимска помоћ“, је смањити тензије становника у потреби који станују на мигрантској рути. Оно чиме се желимо јавно похвалити је да смо од марта ове године запослили шест нових особа по разним пројектима, а један од пројеката на који смо посебно поносни је превоз дјеце са потешкоћама у развоју који су корисници Дневног центра. На том пројекту су запослена два возача и два асистента, који свакодневно врше превоз дјеце од Дневног центра до школе, од школе до куће и обрнуто. Осим превоза ми са том дјецом радимо и радионице, између осталог, обуку прве помоћи. На недавно одржаном такмичењу, имали смо екипу од шест чланова, дјеце из Дневног центра, који су показали изузетне вјештине у пружању прве помоћи. У мају смо започели акцију под називом „ПОЕНТИРАЈ“, а циљ је прикупити средства за оспособљавање школских дворишта у рекреативном смислу. До сада су оспособљене школе „Свети Сава“, „Вук Караџић“, Гимназија „Филип Вишњић“ и Техничка школа „Михајло Пупин“. Током распуста сам, и када ме пут не наводи крај школе, пролазио да видим пуно школско двориште, и ДА видио сам. Ја потичем из генерације која је расла на школским двориштима и када их видим запуштене, не могу бити равнодушан. Акцију смо паузирали током распуста и са новом школском годином настављамо са прикупљањем средстава. Нећемо стати док год не будемо чули дјечију грају и видјели лопту на сваком школском терену. Такође, активност народне кухиње и даље функционише беспрекорно. Око 280 оброка се спрема и доставља сваки дан, уназад 12 година. На наш захтјев Градска управа нам је уступила електрично возило за превоз лица са инвалидитетом које је у функцији већ четири мјесеца. Ова услуга функционише на бази такси услуге, позивом на број корисник заказује термин, а возило долази по њега и вози га на жељену адресу. Неким корисницима штедимо вријеме тако што обављамо куповину за њих, плаћамо рачуне, купујемо лијекове и друге намирнице које су им потребне, а за које није потребно лично присуство за куповину. Иначе, наши волонтери, прваци у пружању прве помоћи, ове године су први пут укључени у санитетску пратњу на једнодневним излетима основних школа, а ова акција је добила похвале у скоро свим школама, поготово на савјетима родитеља.
Недавно сте били домаћини Државног такмичења у пружању прве помоћи.
-Били смо домаћини јубиларног, 20. Државног такмичења у пружању прве помоћи, што је био изузетно захтјеван задатак. На такмичењу је било око 240 учесника, 66 такмичара, 11 екипа, 30 судија, 35 глумаца, 12 шминкера, 50 волонтера у логистици, те велики број гостију. Организација је прошла на високом нивоу, положили смо тежак испит у организацији и задали тежак задатак сљедећем домаћину. На 11 полигона, шест радних и пет релаксационих такмичара, показали су вјештине знања у пружању прве помоћи на разним реалистично приказаним сценаријима. По први пут направљено је тематско такмичење да је Семберију захватио снажан земљотрес, те да су све спасилачке екипе на терену и позивају Црвени крст у помоћ. Од скакања у ватрогасни душек са крова зграде, до удеса аутобуса и камиона, паљења зграде, извлачења из рушевина, грађани Бијељине су могли видјети едукативне полигоне гдје су такмичари учили знаковни језик, такмичили се у квизу опште културе, пратили показну вјежбу РУ Цивилне заштите спуштања са крова Центра за културу, учили о добровољном давалаштву крви, као и упознавању опасности од мина. Све то, у организацији мале групе запослених из бараке у Нушићевој 22, гдје су просторије Црвеног крста.
Планови за даље активности?
-Пројекат који је на пола пута до реализације је деинституционализација особа са инвалидитетом. Ријеч је о споразуму који су потписали Градска управа, Црвени крст Бијељина и организације „Сумеро“ из Сарајева, а тиче се живота у заједници уз асистенцију, гдје ће Град уступити стамбену јединицу Црвеном крсту који ће уз помоћ Центра за социјални, рад смјестити три особе са инвалидитетом и радити са њима на социјализацији и помоћу у становању у заједници и тиме спријечити одлазак у институцију. Сљедећи велики пројекат који нас очекује је крајем године и то је пројекат Кућна њега. Ријеч је о њези старијих лица која живе сама и која нису у могућности бринути сама о себи. Свједоци смо одлива становништва, нажалост младог, а старије особе тешко напуштају своје домове. Живјети сам у касним годинама веома је тешко. На седмичном нивоу добијамо позив или посјету у нашим канцеларијама, гдје нам корисници, или њихови сродници траже услугу помоћи у кући. Бијељина, нажалост, има потребу за оваквим видом пружања услуге, много је старијих лица која живе сама и којима је потребна помоћ, па макар и разговор. На овом пројекту планирамо запослити седам особа.
Какве услове за рад имају волонтери и запослени у Црвеном крсту у Бијељини?
-Оно што је нама потребно као помоћ, свакако је рјешавање питања просторија. Црвени крст Бијељина се од осамдесетих година налази у баракама које су направљене као привремени објекат и до данас ништа није промијењено. Просторије нису условне за провођење ни мањег дијела наведених активности. Након много година молби, захтјева, иницијатива, пројеката и обећања, ове године смо на добром путу да ријешимо ово, можда и најважније питање. Кров објекта је направљен од азбестних плоча, гријање је на ТА пећи које садрже стаклену вуну, просторије су плављене и у првој и другој поплави, столарија и подови су из осамдесетих година, а на све то смо једина организација Црвенох крста у Српској која плаћа закупнину. Ако ћемо окупљати омладину, радити на просвјећивању хуманих вриједности, подстицати добре волонтере у њиховом раду и креативности, обучавати и унапређивати екипе за прву помоћ, то дефинитивно не можемо у оваквим условима. Предстојећу зиму овдје дочекати не смијемо, а градоначелник је обећао ријешити овај проблем и ми вјерујемо да ће то обећање и испунити.
Ваша порука грађанима?
-За крај желим да истакнем колико је хуманост важна, колико је важно да бринемо једни о другима. Без обзира на наше различитости хуманост је та која нас повезује и чини нас бољим људима. Помоћ и подршка другима, чини нас богатијим и испуњенијим. Иако се често суочавамо са сопственим изазовима и недаћама, наша способност да се удружимо и пружимо помоћ онима којима је потребна, чини нас јаким. Хвала свима који су већ допринијели хуманитарним напорима Црвеног крста и позивам све грађане да се придруже овој хуманој мисији. Нека хуманост буде водиља нашег друштва, јер само заједно можемо изградити бољу будућност за све нас!
Семберија инфо
