ЗАВРШЕТАК БЕРБЕ КУКУРУЗА И ПРИПРЕМЕ ЗА СЈЕТВУ ПШЕНИЦЕ У СЕМБЕРИЈИ
Foto: Semberija info
Лијепи и сунчани дани Михољског љета омогућили су семберским пољопривредницима да приведу крају овогодишњу бербу кукуруза и да припреме земљиште за јесењу сјетву пшенице. На њиве у атару села Којчиновац ових дана изашли су и комбајни и трактори. Док једни беру кукуруз, други обављају ђубрење и јесење орање, припремајући парцеле за зимско измрзавање земљишта и за прољећну сјетву.
Драго Чобић, угледни пољопривредник и фармер из Којчиновца, који обрађује око педесет хектара, каже за портал ,,Семберија инфо'' да управо обавља јесење заоравање стајњака.
-Кукуруз сам већ обрао и имао сам принос од седам тона по хектару. Ово је једна од најтежих година за пољопривреднике и фармере. Уз ниску откупну цијену пшенице, имали смо сушу и слабији род кукуруза од очекиваног. Многе је задесила и афричка свињска куга. На имању ми помажу отац, мајка и супруга, дјеца похађају школу”, каже Чобић.
Коста Драгић (61) из Којчиновца за ,,Семберија инфо’’ каже да је прошла година за њега била тешка, док за годину коју приводимо крају каже да је била претешка у сваком погледу. Ипак, он и таквој години даје пролазну и задовољавајућу оцјену. Тренутно обрађује око двадесетак хектара земљишта. На имању му помажу супруга и син, а што се тиче ангажовања сезонске радне снаге, истиче да је изузетно тешко пронаћи раднике.
-Ми смо имали подстицај за пшеницу, међутим, временске неприлике су умањиле род. Када су пшеници били неопходни сунчани дани, падала је киша. У другој половини године, када је кукурузу била неопходна киша, тада је засушило, није било падавина. Суша је довела до тога да је земљиште испуцало, а кукуруз је био, напросто, печен и прекуван. Приноси умногоме зависе од агротехничких мјера и од количине вјештачког ђубрива. Ипак, када све то саберемо и одузмемо, могу рећи да сам задовољан. Далеко је све то од добра, али се може уписати једна пролазна оцјена. Тренутно на имању имам око двадесет и пет крава за мужу, имам јунице које су остављене за проширење капацитета фарме. Млијеко испоручујем за ,,Дис” из Амајлија”, каже Драгић.
У атару села Којчиновац су и њиве Салиха Мусемића (64) из Јање. Он укупно обрађује око тридесет хектара земљишта. Салих је ангажовао комбајн за бербу кукуруза. И он каже да је година била неповољна за кукуруз, али да су откупне цијене житарица потпуно депласирале интерес пољопривредника за било какву производњу.
-Падавине ове године нису биле добро распоређене. Ми који живимо од пољопривреде обично кажемо, да киша увијек пада када не треба или не пада када је потребно. Репроматеријал је изузетно скуп. Међутим, уколико се догоди суша, као што је било овог љета, ништа вам не значи ни вјештачко ђубриво, јер га биљка не може у потпуности апсорбовати кроз коријен. У том случају, вегетација се раније завршава, плод раније сазријева и неминовно доводи до умањења приноса. Пољопривредом се бавим од малих ногу. Наслиједио сам родитеље у овом послу. Све њиве које гравитирају Дрини и Дринском пољу дале су пуно бољи резултат, када је ријеч о приносу кукуруза. У просјеку, када се сабере кукуруз са нешто лошијих земљишта и оног дринског, онда се дође до просјека од шест до осам тона по хектару”, каже Мусемић, истичући да на неким њивама поред Дрине принос кукуруза достиже и до десет тона по хектару.
-Откупна цијена кукуруза је очајна, уколико поредимо с откупним цијенама кукуруза из прошле године, али и са цијенама репроматеријала. Пољопривредници нису очекивали овако ниске откупне цијене кукуруза и пшенице у овој години. Кукуруз тренутно откупљују по цијени од 27 до 32 пфенига по килограму, али, када урачунате транспортне трошкове и изгубљено вријеме, све се своди на то да је откупна цијена изузетно ниска. Трошкови производње се не могу покрити и то је оно што нас доводи у безизлазан положај. Што се тиче припреме за јесењу сјетву, сјеменска пшеница кошта 1,40 конвертибилних марака по килограму. Откупна цијена меркантилне пшенице је око 30 пфенига. У питању је огроман несразмјер, поготово када килограм пшенице поредите са цијеном векне хљеба која кошта око 1,80 конвертибилних марака, што показује да за векну хљеба треба дати пет до шест килограма пшенице.
Горан Илић, комбајнер, каже да је принос кукуруза, због суше, подбацио.
-На њивама се принос креће од три до седам тона. На Дринском пољу принос износи око осам тона по хектару. Откупне цијене су багателне. Сељак не може покрити трошкове производње, јер су репроматеријали пуно скупљи од онога што роди на њиви. Сјеменска пшеница је прескупа, хербициди, ђубриво, такође. Принос пшенице је љетос износио у просјеку око три тоне по хектару. Значи, за стотину килограма сјеменске пшенице сада треба дати тристо до четирсто килограма меркантилне пшенице. То вам је чисти губитак и на крају испада да не знамо шта радимо. Сви паритети су одавно нарушени. Људи се пуно задужују код банака, тако да је велико питање, да ли ће након овојесење сјетве многи издржати тај финансијски притисак. Очекујемо помоћ од ресорног министарства. Многи су набавили и нову механизацију, нове тракторе, али, тешко да са њиве могу остварити очекиване приходе. За закуп земљишта плаћамо по стотину конвертибилних марака по дунуму, тако да је тешко зарадити за трошкове закупа земљишта, да не говоримо о другим трошковима”, каже за ,,Семберија инфо’’ Горан Илић који је недавно имао незгоду на њиви и тежу повреду два прста на руци.
Семберија инфо
Драго Чобић, угледни пољопривредник и фармер из Којчиновца, који обрађује око педесет хектара, каже за портал ,,Семберија инфо'' да управо обавља јесење заоравање стајњака.
-Кукуруз сам већ обрао и имао сам принос од седам тона по хектару. Ово је једна од најтежих година за пољопривреднике и фармере. Уз ниску откупну цијену пшенице, имали смо сушу и слабији род кукуруза од очекиваног. Многе је задесила и афричка свињска куга. На имању ми помажу отац, мајка и супруга, дјеца похађају школу”, каже Чобић.
Коста Драгић (61) из Којчиновца за ,,Семберија инфо’’ каже да је прошла година за њега била тешка, док за годину коју приводимо крају каже да је била претешка у сваком погледу. Ипак, он и таквој години даје пролазну и задовољавајућу оцјену. Тренутно обрађује око двадесетак хектара земљишта. На имању му помажу супруга и син, а што се тиче ангажовања сезонске радне снаге, истиче да је изузетно тешко пронаћи раднике.
-Ми смо имали подстицај за пшеницу, међутим, временске неприлике су умањиле род. Када су пшеници били неопходни сунчани дани, падала је киша. У другој половини године, када је кукурузу била неопходна киша, тада је засушило, није било падавина. Суша је довела до тога да је земљиште испуцало, а кукуруз је био, напросто, печен и прекуван. Приноси умногоме зависе од агротехничких мјера и од количине вјештачког ђубрива. Ипак, када све то саберемо и одузмемо, могу рећи да сам задовољан. Далеко је све то од добра, али се може уписати једна пролазна оцјена. Тренутно на имању имам око двадесет и пет крава за мужу, имам јунице које су остављене за проширење капацитета фарме. Млијеко испоручујем за ,,Дис” из Амајлија”, каже Драгић.
У атару села Којчиновац су и њиве Салиха Мусемића (64) из Јање. Он укупно обрађује око тридесет хектара земљишта. Салих је ангажовао комбајн за бербу кукуруза. И он каже да је година била неповољна за кукуруз, али да су откупне цијене житарица потпуно депласирале интерес пољопривредника за било какву производњу.
-Падавине ове године нису биле добро распоређене. Ми који живимо од пољопривреде обично кажемо, да киша увијек пада када не треба или не пада када је потребно. Репроматеријал је изузетно скуп. Међутим, уколико се догоди суша, као што је било овог љета, ништа вам не значи ни вјештачко ђубриво, јер га биљка не може у потпуности апсорбовати кроз коријен. У том случају, вегетација се раније завршава, плод раније сазријева и неминовно доводи до умањења приноса. Пољопривредом се бавим од малих ногу. Наслиједио сам родитеље у овом послу. Све њиве које гравитирају Дрини и Дринском пољу дале су пуно бољи резултат, када је ријеч о приносу кукуруза. У просјеку, када се сабере кукуруз са нешто лошијих земљишта и оног дринског, онда се дође до просјека од шест до осам тона по хектару”, каже Мусемић, истичући да на неким њивама поред Дрине принос кукуруза достиже и до десет тона по хектару.
-Откупна цијена кукуруза је очајна, уколико поредимо с откупним цијенама кукуруза из прошле године, али и са цијенама репроматеријала. Пољопривредници нису очекивали овако ниске откупне цијене кукуруза и пшенице у овој години. Кукуруз тренутно откупљују по цијени од 27 до 32 пфенига по килограму, али, када урачунате транспортне трошкове и изгубљено вријеме, све се своди на то да је откупна цијена изузетно ниска. Трошкови производње се не могу покрити и то је оно што нас доводи у безизлазан положај. Што се тиче припреме за јесењу сјетву, сјеменска пшеница кошта 1,40 конвертибилних марака по килограму. Откупна цијена меркантилне пшенице је око 30 пфенига. У питању је огроман несразмјер, поготово када килограм пшенице поредите са цијеном векне хљеба која кошта око 1,80 конвертибилних марака, што показује да за векну хљеба треба дати пет до шест килограма пшенице.
Горан Илић, комбајнер, каже да је принос кукуруза, због суше, подбацио.
-На њивама се принос креће од три до седам тона. На Дринском пољу принос износи око осам тона по хектару. Откупне цијене су багателне. Сељак не може покрити трошкове производње, јер су репроматеријали пуно скупљи од онога што роди на њиви. Сјеменска пшеница је прескупа, хербициди, ђубриво, такође. Принос пшенице је љетос износио у просјеку око три тоне по хектару. Значи, за стотину килограма сјеменске пшенице сада треба дати тристо до четирсто килограма меркантилне пшенице. То вам је чисти губитак и на крају испада да не знамо шта радимо. Сви паритети су одавно нарушени. Људи се пуно задужују код банака, тако да је велико питање, да ли ће након овојесење сјетве многи издржати тај финансијски притисак. Очекујемо помоћ од ресорног министарства. Многи су набавили и нову механизацију, нове тракторе, али, тешко да са њиве могу остварити очекиване приходе. За закуп земљишта плаћамо по стотину конвертибилних марака по дунуму, тако да је тешко зарадити за трошкове закупа земљишта, да не говоримо о другим трошковима”, каже за ,,Семберија инфо’’ Горан Илић који је недавно имао незгоду на њиви и тежу повреду два прста на руци.
Семберија инфо
