Стеван Тривковић (45), магистар пољопривредних наука, докторант на завршној години докторских студија у Бања Луци, именован је за вршиоца дужности начелника у Одјељењу за пољопривреду Градске управе Бијељина.

Тривковић је основну и средњу школу завршио у Бијељини, Пољопривредни факултет у Новом Саду. Магистрирао је на Пољопривредном факултету у Новом Саду, док докторске студије завршава на Пољопривредном факултету у Бања Луци. Десет година, од 2000. до 2010. године, радио је у Министарству пољопривреде, од 2010. до 2015. године радио је у Републичкој управи за инспекцијске послове, на пословима републичког пољопривредног инспектора. Од 2015. до 2018. године обављао је дужност директора Пољопривредног добра „Семберија“, након чега се поново вратио у Републички инспекторат.

С обзиром на богато професионално и радно искуство, стиче се утисак да је постављена права особа на право мјесто, на чело Одјељења за пољопривреду Градске управе Бијељина. Тривковић каже, на почетку разговора, да се мора сагледати комплетно стање, прије него што се уђе у причу о будућности семберског аграра.

- Семберија је свима препознатљива као „житница“, како у Републици Српској, тако и у БиХ, односно у ширем региону. На старту морамо знати чиме располажемо. Семберија располаже са значајним природним ресурсом, са 50.000 хектара ораничних површина. То је огромно богатство. У Бијељини је уређено и комасационо подручје, око 30.000 хектара. На двадесетак хиљада хектара имамо хидро-мелиорационе системе. То је велики потенцијал за квалитетну, интензивну пољопривредну производњу на подручју Семберије.
Осим природног ресурса, ми морамо посједовати знање и нове технологије, јер без заједничке синергије тих елемената не може се доћи до квалитетних производа са којима ћете бити конкурентни на домаћем и иностраном тржишту. Нас у области пољопривредне производње чекају веома захтјевни стандарди и прописи за излазак на свјетско тржиште, прије свега, на тржиште Европске уније. Због тога се посебно морамо позабавити том проблематиком. Многи не знају да је област пољопривреде уређена са 20 законских прописа на нивоу Републике Српске и са десет законских прописа на нивоу БиХ. И то довољно говори о колико широкој области је ријеч, којој се мора посветити посебна пажња. Ми, као Одјељење за пољопривреду, имамо обавезу да будемо партнер и институцијама на нивоу Републике Српске и на нивоу БиХ, али и партнер нашим пољопривредним произвођачима, како бисмо што лакше испунили услове и критеријуме који ће нас одвести на међународно тржиште“.

Стеван Тривковић каже да ће ово одјељење у наредних мјесец дана предложити Скупштини града да се одреде средства и људи који ће израдити Основе за кориштење пољопривредног земљишта на подручју цијеле Семберије.
- Желимо да јасно и прецизно дефинишемо шта и на ком подручју можемо градити и производити. То ће бити усклађено и са просторно – планском документацијом. С обзиром на то да се град интензивно развија и шири, морамо тачно одредити које ће се земљиште користити као пољопривредно. Стручни људи ће израдити полазни акт који ће нам дати смјернице како да, прије свега, заштитимо пољопривредно земљиште, како и на који начин да га користимо  у наредном периоду“.
 
Говорећи о лимитирајућим факторима за интензивну пољопривредну производњу у Семберији, Стеван Тривковић каже да, упркос уситњеном посједу, неповољној старсоној структури, застарјелој механизацији, пољопривредна производња у Семберији има изузетну перспективу у смислу развоја.
- Имамо огроман потенцијал у земљишту, а сада интензивно радимо на томе да се комплетна каналска мрежа стави у функцију наводњавања. Климатске промјене су евидентне и захтијевају улагања у системе за наводњавање. Предуслов за двије жетве годишње је постојање тих система. За квалитетну продуктивност на пољопривредном газдинству, да би пољопривредник могао живјети од свог рада, неопходна су и одређена знања, вјештине, као и савремени технолошки процеси да би се дошло до високих приноса по јединици површине. Није исто уколико  се оствари принос пшенице од четири тоне, а имате генетски потенцијал за принос до десет тона по хектару. Због свега тога морамо имати што више стручних, образованих људи, који ће пренијети знање и искуства на пољопривредне произвођаче. Најважније је да омогућимо људима да живе од свог рада“, каже Тривковић, истичући да на подручју Бијељине тренутно егзистира шест универзитета и 23 факултета. Уз шест средњих школа, Семберија има огроман потенцијал за стицање нових вјештина и знања у области пољопривредно – прехрамбене производње.

- Ово одјељење ће инсистирати на увезаности и доброј координацији произвођачког и прерађивачког сектора. Што буде развијенији прерађивачки сектор, то ће захтијевати и развијенији пољопривредни сектор. Вјерујем да ћемо расположивим подстицајним средствима успјети да анимирамо прерађиваче воћа и поврћа да се активно укључе у ову причу. Уз помоћ средстава из предприступних фондова ЕУ можемо помоћи произвођачима да набаве савремену механизацију и опрему, а то је и услов за добијање квалитетнијих и конкурентних пољопривредних производа“, каже Тривковић за ,,Семберске новине’’, истичући да ЕУ инсистира на здравој и безбједној храни, те да на развој пољопривреде усмјерава 40 одсто буџета.                     

Семберија инфо