Вишегодишњи спор ЕГС-а и РиТЕ “Угљевик” ускоро добија судски епилог: На тасу 145 милиона евра :: Semberija INFO ::

 

Вишегодишњи спор ЕГС-а и РиТЕ “Угљевик” ускоро добија судски епилог: На тасу 145 милиона евра


БАЊАЛУКА - Арбитражни суд у Београду најкасније до 15. јуна требало би да донесе коначну одлуку да ли је оправдан вишемилионски тужбени захтјев “Електрогосподарства Словеније” (ЕГС), те да ли је РиТЕ “Угљевик” прекршило самоуправни споразум из 1989. године и тако им причинило материјалну штету због неиспоручивања “уговорених количина електричне енергије”.


Каже ово за “Глас Српске” руководилац Сектора за правне и корпоративне послове у РиТЕ “Угљевик” Бранислав Ђокић, наводећи како је оптимиста те како вјерује у повољан исход овог арбитражног поступка, поготово јер је поменути суд до сада већ одбио око 98 одсто тужбеног захтјева ЕГС-а.

Како је појаснио, првобитни захтјев словеначке стране био је око 770 милиона евра.

- Ово је одбијено у значајном дијелу, али је и одлучено да је РиТЕ “Угљевик” у обавези да испоручује трећину електричне енергије док она ради по цијени и условима који ће бити предмет усаглашавања уговорних страна у наредном периоду. Једина тачка око које суд сада треба да се изјасни јесте да ли је причињена евентуална штета ЕГС-у на основу неиспоруке једне трећине електричне енергије произведене у РиТЕ “Угљевик”, почев од 12. јуна 2011. до 31. децембра 2021. године. Вјерујем да ће они узети у обзир наше аргументе. Као прво, та струја није била бесплатна и то треба узети у обзир, а према поменутом споразуму словеначка страна је била дужна и да улаже новац у одржавање постројења. Они то никада нису урадили. ЕГС тренутно потражује око 145 милиона евра. Наша страна сматра да због свега наведеног немамо никаквих дуговања према њима - истакао је Ђокић.

Словеначка страна својевремено је покренула два арбитражна поступка и то један још 2014. године против РиТЕ “Угљевик” пред Међународним центром за рјешавање инвестиционих спорова у Вашингтону и други, прије пар година, пред арбитражним судом у Београду.

У оба ова случаја ЕГС је тражио исплату штете због кршења самоуправног Споразума о удруживању рада и средстава ради изградње и кориштења ТЕ “Угљевик” из 1989. године и неиспоручивања једне трећине електричне енергије, што је поменутим споразумом било предвиђено.

Тужбени захтјев пред судом Вашингтону био је “тежак” око 1,36 милијарди марака, али је прекинут до окончања поступка у Београду. Према ријечима Ђокића, овај поступак у Америци биће настављен само уколико одлука у Београду не буде утемељења “на свеобухватном сагледавању материјалних доказа и законских прописа”.

- Ако све буде испоштовано вјерујем да се овај поступак у Вашингтону неће ни наставити те да ће овај тужбени захтјев против БиХ бити одбачен у цијелости - каже Ђокић. 

На питање да ли је са словеначком страном било већ разговора око обавеза РиТЕ “Угљевик” да испоручује трећину електричне енергије ЕГС-у Ђокић потврдно одговара, наводећи да су још у марту 2020. године били покренути одређени неформални разговори о начину реализације и имплементације поменутог самоуправног споразума.

- И даље смо отворени за све разговоре и све опције па и ову. Уколико би до тога дошло требало би утврдити по којој цијени би се та струја продавала Словенцима - поручио је Ђокић.

РиТЕ “Гацко”

“Хрватска електропривреда” (ХЕП) својевремено је најављивала да ће покренути арбитражни поступак против РиТЕ “Гацко” по истом основу као и словеначка страна. Ђокић каже како логика указује да хрватска страна вјероватно чека завршетак арбитражног поступка у Београду, како би на основу тога процијенила да ли јој се исплати улазити у ову авантуру.

ХЕ “Дубровник”

Представници “Електропривреде РС” планирали су својевремено да поднесу тужбу против ХЕП-а, односно ХЕ “Дубровник” због неиспоручене струје коју је ово предузеће имало обавезу да испоручује Српској. До прекида испорука дошло је почетком 90-тих. Помоћник министра за енергетику Милан Баштинац каже како му није познато шта је по том питању до сада урађено.

- Знам само да су вођени одређени разговори с хрватском страном. Најбоља адреса за то су надлежни из ЕРС - поручио је Баштинац.


Глас Српске