БАЊАЛУКА - Осма посебна сједница Народне скупштине Републике Српске почела је у Бањалуци, а на дневном реду је Приједлог закона о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ на територији Српске.

Министар правде Милош Букејловић је нагласио да је повод за сједницу последња одлука Уставног суда БиХ да омогући одржавање сједница тог суда без присуства иједног судије који се бира у Српској.

Букејловић је подвукао да суд није, како је од њега затражено, ставио ван снаге спорну одлуку.

- Овај приједлог закона је израђен с циљем заштите Републике Српске. Одлуке Уставног суда БиХ неће бити примјењиванe у Српској док у Парламенту БиХ не буде у усвојен закон о Уставном суду БиХ - рекао је Букејловић у уводном излагању.

Уставни суд је, подвукао је, инструмент у рукама политике.

- Изгубио је легитимитет и усмјерен је против Српске, а морамо подсјећати и да у том суду још сједе троје страних судија - истакао је министар правде Српске у име предлагача закона- предсједника Републике Српске Милорада Додика, народних посланика и Владe Српске.

Република Српска је, нагласио је, чињеница коју нико, па ни Уставни суд БиХ, не може да оспори.

Предсједник Српске Милорад Додик је казао да је овдје већ 20 година игра живаца које је суд ових дана изгубио.

- Тај суд је прекршио Устав и створио нову праксу на шта није имао право - рекао је Додик у републичком парламенту.

 Уставни суд је, каже, од почетка кршио Устав, а последња њихова одлука је кључни доказ намјера тог суда.

- Ово што радимо данас је одговор на њихово неуставно поступање - казао је Додик и додао да је ово прва мјера, а да би могле да слиједе и нове које ће се односити на Суд, Тужилаштво и Агенција за истраге и заштиту ( СИПА) БиХ.

Високи представник, додао је, није никад имао право да доноси законе, а уписано је више од 400 одлука којима је дјеловао на акте домаћих власти.

Додик је је рекао да је рјешење за ову ситуацију нови закон о Уставном суду БиХ.

Он је појаснио да би то значило именовање тројице судија из Републике Српске и шест из Федерације БиХ, с јасним начином одлучивања да не би долазило до прегласавања, те би на тај начин сви били заштићени.

Додик је истакао да је посљедњи примјер узурпације поретка у БиХ покушај именовања Кристијана Шмита за високог представника.

-Високи представник може бити именован само одлуком Савјета безбједности. Савјет за имплементацију мира нема надлежност за именовање, а тај Савјет је скуп неформалних земаља како га је и назвао Европски суд правде. Он има само мотив да деградира републику Српску - рекао је Додик.

Он је рекао да је ово дан у којем се улази у нову причу и нови однос према Уставном суду БиХ, као раније што су донесене одлуке и о "лажном високом представнику."

Рјешавањем овог питања, биће ријешена и друга питања, нагласио је Додик и навео да је потребно ствари вратити на изворни Дејтон.

-Република Српска хоће своју позицију и да разговара о свим питањима. Не смијемо пристати да остане Суд и Тужилаштво на овај начин. Можемо да причамо како то треба да изгледа, али не могу да буду надређени судовима у Републици Српској - појаснио је Додик.

Изразио је спремност да Народна скупштина именује делегацију за разговоре са представницима Ф БиХ о свим отвореним питањима.

Он је рекао је да разговоре блокирају странци, првенствено Американци, који су како је навео, покушали да пријетњама и уцјенама спријече да Република Српска измири своје финансијске обавезе и на тај начин отежају стање.

Овај акт који су предложили предсједник Републике Српске Милорад Додик, народни посланици и Влада Српске предвиђа да се одлуке Уставног суда БиХ неће примјењивати и извршавати на територији Републике Српске док Парламентарна скупштина БиХ не донесе закон о овом суду.

Приједлог закона предвиђа да се лица која су дужна да поступају према одредбама овог закона изузимају од кривичне одговорности прописане кривичним законодавством БиХ, у погледу кривичних дјела у вези са извршењем овог закона и биће заштићена од институција Републике Српске.


​Глас Српске