Бх. пасоша одрекло се 100.000 људи
FOTO: Ilustracija
У посљедњих 25 година држављанства БиХ се одрекло скоро 100.000 људи, а само у прошлој, 2023. години из књиге држављана исписало се 2.147 особа.
Наиме, према подацима Министарства цивилних послова БиХ, од 1998. до 2023. године држављанства су се укупно одрекле 99.972 особе.
Како су из надлежног министраства појаснили, у поступку одрицања од БиХ држављанства странке нису дужне да кажу друге разлоге осим чињенице да већ посједују или да им је загарантовано стицање држављанства друге државе.
"У неформалним разговорима најчешће се наводе као стварни разлози повољнији радно-правни статус, право на посједовање некретнина, олакшано путовање, олакшано студирање у иностранству", казали су из Министарства цивилних послова БиХ. Додали су да већи број лица која се одричу држављанства БиХ је у потпуности интегрисан у срединама у којима живе у иностранству, чак пуно више него у БиХ.
"Поједини пуно боље говоре језик државе у којој живе него матерњи језик. Одрицање се углавном врши ради стицања држављанства неке од западноевропских држава, највише Њемачке и Аустрије", појаснили су из поменутог министарства.
Према подацима који су нам достављени из ресорног министарства, 2003. је била година у којој се највише грађана одрекло држављанства, и то њих 9.125, док је годину дана раније то било 8.344.
"Такса за испис из држављанства износи 800 КМ, изузев за оне који узимају држављанство неке од држава бивше СФРЈ, који плаћају таксу од 200 КМ", појаснили су из овог министарства.
Стево Пашалић, демограф, истиче за "Независне новине" да је одлазак становништва из БиХ много већи него што то показује број лица која се одричу држављанства.
"Као што видимо, наши држављани највише узимају држављанство Њемачке и Аустрије, а познато је да наши људи управо тамо највише одлазе да раде. Али њих је много више у тим државама, јер у многим случајевима се наши људи не одричу нашег како би узели држављанство државе у којој раде", истакао је Пашалић.
Додао је да је БиХ земља из које је увијек више људи одлазило него што је у њу долазило и да ће се тај тренд одласка наставити и у будућности.
"Људи када траже промјену држављанства, они се вјероватно више никада неће вратити у БиХ, нити ће вратити своје првобитно држављанство. Оно што је најболније је што су то радно активне и репродуктивно способне особе, између 20 и 40 година", истиче Пашалић.
Како је појаснио, за разлику од ранијих година, када су у питању миграције, када је одлазила само глава куће, како каже Пашалић, сада одлазе цијеле породице.
"Одлазак ће се наставити, јер западно тржиште немилосрдно узима и тражи радну снагу", рекао је Пашалић и додао да наши људи највише одлазе у Њемачку.
Посљедњих десет година
2014. - 3.519
2015. - 3.591
2016. - 4.441
2017. - 4.503
2018. - 4.493
2019. - 4.159
2020. - 3.168
2021. - 3.110
2022. - 2.622
2023. - 2.146
(Независне)
Наиме, према подацима Министарства цивилних послова БиХ, од 1998. до 2023. године држављанства су се укупно одрекле 99.972 особе.
Како су из надлежног министраства појаснили, у поступку одрицања од БиХ држављанства странке нису дужне да кажу друге разлоге осим чињенице да већ посједују или да им је загарантовано стицање држављанства друге државе.
"У неформалним разговорима најчешће се наводе као стварни разлози повољнији радно-правни статус, право на посједовање некретнина, олакшано путовање, олакшано студирање у иностранству", казали су из Министарства цивилних послова БиХ. Додали су да већи број лица која се одричу држављанства БиХ је у потпуности интегрисан у срединама у којима живе у иностранству, чак пуно више него у БиХ.
"Поједини пуно боље говоре језик државе у којој живе него матерњи језик. Одрицање се углавном врши ради стицања држављанства неке од западноевропских држава, највише Њемачке и Аустрије", појаснили су из поменутог министарства.
Према подацима који су нам достављени из ресорног министарства, 2003. је била година у којој се највише грађана одрекло држављанства, и то њих 9.125, док је годину дана раније то било 8.344.
"Такса за испис из држављанства износи 800 КМ, изузев за оне који узимају држављанство неке од држава бивше СФРЈ, који плаћају таксу од 200 КМ", појаснили су из овог министарства.
Стево Пашалић, демограф, истиче за "Независне новине" да је одлазак становништва из БиХ много већи него што то показује број лица која се одричу држављанства.
"Као што видимо, наши држављани највише узимају држављанство Њемачке и Аустрије, а познато је да наши људи управо тамо највише одлазе да раде. Али њих је много више у тим државама, јер у многим случајевима се наши људи не одричу нашег како би узели држављанство државе у којој раде", истакао је Пашалић.
Додао је да је БиХ земља из које је увијек више људи одлазило него што је у њу долазило и да ће се тај тренд одласка наставити и у будућности.
"Људи када траже промјену држављанства, они се вјероватно више никада неће вратити у БиХ, нити ће вратити своје првобитно држављанство. Оно што је најболније је што су то радно активне и репродуктивно способне особе, између 20 и 40 година", истиче Пашалић.
Како је појаснио, за разлику од ранијих година, када су у питању миграције, када је одлазила само глава куће, како каже Пашалић, сада одлазе цијеле породице.
"Одлазак ће се наставити, јер западно тржиште немилосрдно узима и тражи радну снагу", рекао је Пашалић и додао да наши људи највише одлазе у Њемачку.
Посљедњих десет година
2014. - 3.519
2015. - 3.591
2016. - 4.441
2017. - 4.503
2018. - 4.493
2019. - 4.159
2020. - 3.168
2021. - 3.110
2022. - 2.622
2023. - 2.146
(Независне)
