Извор: БХРТ/Амир Сужањ (Ј.К.)

Белгија, једна од шест земаља утемељитеља Европске уније, преузела је почетком године шестомјесечно предсједавање том организацијом. Сутра би пред Европским парламентом требало да представи програм свог предсједавања у којем се помиње процес проширења, али због овогодишњих избора у Европској унији белгијско руководство ограничено је само на јачање капацитета Уније за наставак процеса проширења у будућности. Белгијско предсједавање почиње у врло деликатном тренутку – и због геополитичких околности и због противрјечности у самој Европској унији, а за шест мјесеци том организацијом предсједаваће Мађарска Виктора Орбана. Шта можемо очекивати од белгијског предсједавања и јунских избора у Европској унији, хоће ли десница доминирати након тих избора, каква је будућност Европске уније у оваквим полтичким околностима и гдје је мјесто наше земље у оваквом политичком амбијенту, новинар БХ радија 1 Амир Сужањ разговарао је са некадашњим амбасадором Босне и Херцеговине у Белгији, дипломатом и економским стручњаком Драшком Аћимовићем.

Господине Аћимовићу, Белгија од почетка године предсједава Европском унијом. Међу шест наведених приоритета говори се и о процесу проширења Европске уније, али прилично неодређено и суздржано. Познајете ту земљу, били сте амбасадор Босне и Херцеговине у Бриселу. Шта ви очекујете од Белгије, да ли је могуће да интензивније ради на том плану, поготово због чињенице да нас чекају избори у Европској унији?

"Што се тиче Белгије, док сам ја још био амбасадор за Белгију, имали смо њихову апсолутну подршку, која је заблокирана од стране власти унутар Босне и Херцеговине. Чак су нам давали и свој систем координације, који је најсложенији у Европи. Хтјели су све да исфинансирају, било је договорено и да преузму обуку наших кадрова. Међутим, све је то, наравно, нажалост било заустављено. Друга ствар која је везана за њих је да ће сигурно на нивоу Европске уније они дати апсолутну подршку. Међутим, не видим могућност европског пута Босне и Херцеговине тренутно. Ми имамо у једном ентитету комплетну обуставу свих одлука високог представника. Сад још ако буде изборни закон, који се прихвата у Федерацији, а не прихвата у Републици Српској, видимо да имамо једну колизију, да имамо два потпуно различита приступа у институцијама Босне и Херцеговине. Европска унија тражи јединствен приступ јединствене државе. Ја у овом моменту не видим никакав интерес унутар Босне и Херцеговине да се то превазиђе и крене заиста путем европских интеграција."

Белгија предсједава Европском унијом у једном заиста деликатном политичком тренутку за саму Унију. Противрјечности које се догађају у Европској унији испливавају на површину. Ево, имаћемо и Мађарску са њеном политиком за шест мјесеци, односно за мање од шест мјесеци, на челу Европске уније. Да ли ће то пореметити визије те организације за наредних пет-шест или десет година? 

"Наравно, па већ је све поремећено. Видимо да ће то бити нова конфигурација, која је изазвана ратовима, која је изазвана великим приливом миграната, који су све, али нису економски мигранти. Тако јача екстремна десница, јачају радикалне странке унутар Европе. Они ће, највјероватније, на овим изборима за нешто више од 4 мјесеца или освојити већину или бити други по снази унутар Европе и то је већ у потпуности промијењена конфигурација. Они нису ни за проширење Европске уније, ни за прихватање без било каквих реформи, за давање новца земљама које су на том путу, тако да већ сада имамо велике промјене, а тек ћемо их имати."

Шта то значи за будућност саме Европске уније? 

"Врло тешко је сада опредијелити пут. Мислим да је најважнија нова безбједносна политика о којој се код нас мало говори, али која треба да се прави и која се почела радити унутар Европске уније. Неки сегменти се појављују већ у јавном простору, међутим, не много. Мислим да у току ове године може доћи до проширења рата из Украјине на територију Европске уније, на неку од земаља, као што видимо, унутар Европске уније. Видимо да се Шведска, Финска, земље Балтика спремају за рат. Видимо да су трупе из Њемачке већ послате у земље Балтика, да се шаљу на те граничне дијелове. Све је могуће ове године и, нажалост, не видим ту ништа афирмативно ни позитивно у неком правцу да се може очекивати просперитет и напредак."