Након што је у посљедњих неколико дана у БиХ, али и региону, забиљежено неколико пријетећих порука и дојава о бомби у школама, наши саговорници истичу да ови догађаји пале аларме, те да цио систем мора више да се посвети раду са дјецом, од родитеља па све до образовних установа, те да смо, како кажу, генерално пропустили једну озбиљну лекцију у васпитању дјеце.

 Наиме, како је у разговору за "Независне новине" рекао Владимир Васић, социолог, у васпитању дјеце у данашње вријеме превише се иде у правцу повлађивања.

"Мало смо се занијели у оном правцу да дјеца имају право, да дјеца имају заштиту, све то стоји, и наравно да треба да имају право, али дјеца морају да имају обавезу. Ми смо у претјераној љубави према дјеци превидјели да дјеци треба ауторитет са много љубави", казао је Васић.

Како је рекао, прије свега треба вратити ауторитет родитељима, али и ауторитет васпитно-образовним установама, јер садашња претјерана дрскост дјеце је само посљедица у ланцу васпитања и наравно, како истиче Васић, дјеца су колатерална штета система у којем ми данас живимо.

"Сада је тотални либерализам, гдје је све слободно, све је дозвољено дјеци, али то им све не користи, те самим ти морамо обуздати родитеље, јер сада имамо ситуације да родитељи васпитавају 'мале богове', да васпитавају недодирљиве појединице, којима наставник не смије дати слабу оцјену, не смије се изрећи нека казна, а на тај начин правимо предуслов за ово што нам се данас дешава", казао је Васић и истакао да претјерана благонаклоност према дјеци доводи до ситуација које су сада.

"С друге стране, оно што је јако опасно за нашу дјецу је то ко су им узори. Видимо да дјеца данас живе у ери друштвених мрежа, ТикТока, Инстаграма, и да се путем мрежа неконтролисано као ауторитети, као узори, намећу људи са упитном прошлошћу, криминалци, ријалити формат, те самим тим дјеца само копирају", казао је Васић.

Истакао је да примарни задатак родитеља, али и школа, мора бити васпитање дјеце јер, како каже, све што се сада дешава, када ђаци шаљу пријетеће поруке, доносе ножеве у школе, вуче темеље из породице.

"Сигурно је да бисмо могли да кривимо и систем, и образовни систем, али све креће од породице", изричит је Васић.

Како је рекао, професори и наставници су изгубили традиционалну вриједност коју су раније имали, те како каже, у овом деградираном систему вриједности то долази на наплату.

"Зато су потребне системске промјене које је тешко спровести на нашим просторима", закључио је Васић.
Александар Милић, психолог, истиче да су оваква дешавања аларм за цијело друштво те, како каже, затајиле су активности у школама и додаје да углавном превладавају регресивне мјере, што код дјеце изазива отпор према школама.

"У пракси имам дјецу из основне школе када их упућују на дијагностику код психолога, психијатра, а то је посљедица сталних кажњавања, сталних записивања, сталних гушења", казао је Милић и додао да се врло мало истичу позитивне карактеристике дјеце.

"Не може се критиком и пасивношћу ништа постићи. Школа нам је постала ризик као извор таквих понашања и отуда реакције према школи", појашњава Милић и истиче да се очигледно не ради у школама довољно.

"Дјеци треба помоћи, јер мислим да смо као друштво сви заказали", додаје Милић и истиче да су дјеца у оваком систему све више угрожена и несигурна.
​
(Независне)